Miletina buna

U veoma surovim unutrašnjim, ali i spoljašnjim političkim prilikama, pobune unutar srpskog naroda nisu bile retka pojava. Kao apsolutistički nastrojen vladar, Miloš Obrenović je bio poznat po tome da se bez milosti obračunava sa političkim neistomišljenicima i da vlast čvrsto drži u svojim rukama. Politička ubistva za vreme njegove vladavine nisu bila retka pojava. Najpoznatije među njima je bilo ubistvo Karađorđa koje je odjeknulo u narodu. Strah od Miloševe samovolje je bio opravdan, ali ipak to nije sprečilo pripremu Miletine bune, koja je imala drugačiji epilog u odnosu na ostale.

"Miloš Obrenović bio je vođa Drugog ustanka i rodonačelnik dinastije Obrenović.
Bio je ugledni trgovac stokom u rudničkoj nahiji. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku
gde je stekao titulu vojvode. Imao je sjajne vojničke sposobnosti što je i dokazao već
1815. godine kada je porazio Turke u bitkama na Paležu, Dublju i Ljubiću. Iako je bio
nepismen, Miloš je odlučio da položi oružje i počeo je pregovore sa Turcima.Znao je
da nema šanse protiv tako velike sile. Često je slao deputacije u Carigrad, a tokom
pregovora služio se i potkupljivanjem. Zahvaljujući svemu tome, Srbija je dobila visok
stepen autonomije od turskog sultana, a sam Miloš postao je nasledni knez Srbije.
Miloš je vladao apsolutistički. Nije dozvoljavao da mu se iko meša u vlast. Sa svojim
političkim protivnicima oštro se obračunavao. Naredio je da se ubije Karađorđe koji
se bio vratio u zemlju. Protiv Miloša su često podizane bune i on ih je surovo gušio.
Takva je bila i Miletina buna iz 1835. godine".

Biljana Milošičević, profesor istorije

Mileta Radojković je bio knez, ali i član Kragujevačkog opšte narodnog suda i Beogradskog narodnog suda. Imao je velike zasluge u gušenju Đakove bune, a bio je i knez Rasinskog serdarstva. Međutim, bez obzira na zasluge, knez Miloš nije bio poverljiv prema njemu, šta više, nagovorio je Jagodince da ga tuže za navodne nepravde i preljube. Suđenje se završilo tako što je knez Mileti dao oprost, ali isto tako mu je stavio do znanja da je on gospodar Srbije i da neće dozvoliti da bilo čiji ugled ga zaseni. Od tada prijateljski odnosi se zaoštravaju.

"Mileta Radojković bio je hrabri jagodinski knez koji je ustao protiv autokratskog
načina vladavine kneza Miloša. Pored njega, u buni su učestvovali Avram Petronijević
i drugi ugledni Srbi. Pobunjenici su došli u Kragujevac sa ciljem da se ograniči
kneževa vlast. Pošto su bili brojniji, Miloš se odlučio na pregovore i prihvatio je
zahteve pobunjenika po kojima je trebao deliti vlast sa Državnim savetom i ne
opterećavati narod previše porezima. Pobunjenici su se razišli kućama, a već na
Sretenje 1815. godine, Srbija je dobila svoj prvi ustav koji je izradio Dimitrije
Davidović. Pošto je bio veoma moderan za ono vreme, Velike sile su tražile da se
Sretenjski ustav ukine što je Miloš Obrenović rado i učinio nakon samo dve nedelje
što je bio na snazi.
I pored toga, posedice Miletine bune nisu mogle biti anulirane. Kneževa vlast vrlo
brzo bila je ograničena Hatišerifom od sultana iz 1838. godine poznatom u narodu kao
Turski ustav. Pošto nije želeo da vlast deli ni sa kim, Miloš Obrenović je napustio
zemlju i to je kraj njegove prve vladavine".

Biljana Milošičević, profesor istorije