Osnova škola „Milan Munjas“ u Ubu, osnovana je 1820. godine i time predstavlja jednu od najstarijih škola u Kolubarskom kraju.

Ove školske godine ima 1263 učenika, raspoređenih u 64 odeljenja, od toga 20 u nižim razredima u centralnoj školi, od petog do osmog razreda ima 24, ostalo su područna odeljenja. Angažovana su 133 zaposlena, od čega je 91 nastavnik. Po broju učenika, škola je i najveća u Kolubarskom upravnom okrugu.

Branka Kostić, profesorka geografije i istorije, četiri decenije u prosveti, nagrađivana za svoj rad beleži brojne uspehe svojih učenika koje sprema za takmičenja. Cenjena je i poštovana u svom kraju. Inače, profesorka od šestog do osmog razreda predaje poslednjih godina samo istoriju.

-        Interesovanje za takmičenje je bilo veliko, poslednjih par godina jenjava zbog korone. Imali smo i prvake Srbije i drugo mesto, i uspehe u bivšoj Jugoslaviji. Održavamo istorijske sekcije, radimo dodatni materijal u zavisnosti od toga šta učenike interesuje. Za šesti razred najviše pažnje posvećujemo Nemanjićima, za sedmake Prvi i Drugi srpski ustanak i Prvi svetski rat. U osmom je savremena istorija. Vodila sam decu u manastir Tumane, priča za naš portal profesorka.

-        U okviru sekcije istraživača skupljali smo stare predmete, iz arheologije. Išli smo u istraživanje tih lokaliteta na području Čučuga i tu smo našli ostatke raznih predmeta – uglavnom je to bilo oruđe i oružje. Zastupljeni su i predmeti za domaćinstvo i odeća. Neki artefakti su iz srednjeg veka, i moguće da smo pronašli neke ostatke pračoveka, što naravno nije verifikovano. Deca na selu su jako zainteresovana,  objašnjava ona.

 Na području opštine je 36 sela. Ub je postao pravi grad, iako ga još uvek neki zovu varošica.

-        Imamo savremenu školu, kabinete, imamo bazen, sportske terene, sve mogućnosti za savremenu nastavu – samo da radimo, ističe naša sagovornica.

Dugo ste u prosveti, kako je raditi sa decom, šta bi ste savetovali mlađim kolegama?

-       -  S decom sam navikla da radim, da svaki učenik radi prema svojim mogućnostima. Svako dete mora prvo da voli nastavnika da bi volelo i predmet koji predaje.

Savetuje mladima da sa decom prvo razgovaraju, da se uklope jer nije svako dete raspoloženo određenog dana da odgovara, kao što ni nastavnici nisu raspoloženi da predaju svaki dan. Imaju deca i porodičnih problema, na žalost, kaže ona – mnogo je razvedenih brakova i to bitno utiče na decu.

Isto tako, smatra da nije ista situacija sa decom u gradu koja imaju sve mogućnosti „na tacni“ i decom koja moraju da ustanu ujutru u četiri sata, ili u pet da bi išli na autobus i da bi došli do škole.Ovo je povrtarski kraj pretežno, oni obavljaju i te poljoprivredne poslove – pa treba nekada razumeti tu decu.

Milan Munjas je narodni heroj iz Drugog svetskog rata iz ovih krajeva po kome škola nosi ime. Postavljena je njegova bista, a od profesorke Kostić saznajemo da je u planu istorijski muzej.

       - Pokušavamo kao istraživači i u to da se uključimo, da aktiviramo decu kolko možemo, da idemo na izlete u okolna mesta, u skladu sa ekonomskom situacijom. Inače kada idemo na ekskurzije, obratimo pažnju na manastire npr Fruška Gora, Krušedol, Kopovo, ili Mesići, Novi Sad, Petrovaradin, trudimo se da uklopimo, ali poslednje dve godine nije bilo ekskurzija.

-        Zašto je važno da mladi upoznaju svoju istoriju?

-        - Normalno je da treba znati opštu istoriju, ali treba obratiti pažnju i na Nemanjiće, Karađorđeviće, Obrenoviće.  Ali, primećuje, i udžbenici tj, štivo se menja, istorija je drugačija kaže nego kada je ona učila. Treba da znamo ko smo, šta smo -  nedavno smo radili porodično stablo, da vidimo odakle smo došli, gde smo se naselili, čime se bavimo…

Profesorka ističe da je zadovoljna znanjem i uspesima koje učinici postižu. Sva su deca ravnopravna, svakom treba pružiti šansu – da makar čita da bi dobio prelaznu ocenu.

Oni najuspešniji i najzainteresovaniji kroz generacije opredeljuju se da studiraju istoriju.

-        Imam već dvoje mojih kolega koji su bili moji učenici koji trenutno predaju istoriju u školi, ponosno ističe. Nedavno je kolega vodio đake u posetu Kragujevcu i Šumaricama povodom 21. oktobra.

 Istorija mora da se zna, jer je deo osnovne kulture

Ljubav prema istoriji uspešnim takmičarima usadila je predmetna  nastavnica  Branka Kostić, koja sa svojim učenicima već godinama donosi najviša priznanja OŠ „Milan Munjas“ sa Republičkih takmičenja.

-Ponosna sam na svoje učenike. Zadovoljstvo mi je da ih pripremam za takmičenja, jer su veoma vredni i aktivni na mojim časovima. Ja ne teram decu da idu na takmičenja, već ih pustim da sami odluče šta žele, ali im razvijam ljubav prema istoriji. Mislim da velika škola, kao što je „Milan Munjas“, uvek može da obezbedi prvo, drugo i treće mesto na Republičkom takmičenju iz nekog predmeta. Veoma mi je drago što je do sada taj predmet veoma često bio istorija,  uz osmeh priča nastavnica Branka Kostić, kojoj pripadaju velike zasluge za velike uspehe ubskih  đaka na takmičenjima iz istorije.

Naša škola učestvuje pored takmičenja u radu sekcije mladi istoričari.

Organizujemo izložbe vezane za određeno vremensko razdoblje. Veliku pomoć i podršku mi poslednjih godina pruža i moj kolega Nikola Grahovac inače moj učenik,priča nam profesorka.

Manastir Dokmir

 Manastir nam je predstavio istoričar i nastavnik istorije Nikola Grahovac:

Manastir Dokmir se nalazi u selu istog imena blizu Brankovine , poznatog istorijskog mesta . Neka od arhitektonskih obeležja ukazuju na nastanak manastira krajem XIV ili početkom XV veka.

Crkva je obnovljena 1734. a ponovo uništena iste godine u zemljotresu . Sledeće godine je ponovo obnovljena i pokrivena šindrom.

U manastiru Dokmir je postojala škola koja je radila osam godina, sve do 1788. godine kad ju je zapalio Mahmud-paša Bušatlija.

U drugoj polovini XVIII veka tu je živeo Hadži Ruvim koji je osnovao slikarsku i duborezačku školu. Jedan od njegovih učenika bio je Petar Nikolajević Moler, slikar i kasnije jedan od

Karađorđevih vojvoda.

Manastir je postao mirska crkva 1837. i ostao je to do kraja XX veka. Sredinom 1992. godine posle rušenja manaastira Žitomislić u Hercegovini, od strane HVO (Hrvatsko Vijeće Odbrane), sestre iz ovog manastira su se preselile u Dokmir sa svojim duhovnikom , ocem Jovanom .

 Dokmir je jednobrodna građevina sa kružnom kupolom iznad centralnog dela. U crkvi se nalaze ikone sa kraja XVIII veka.

Sa nastavnikom Grahovcem razgovarali smo o aktivnostima u školi:

-        - Skoro sedam godina radim u srednjim i osnovnim školama na teritoriji Uba . Čim sam dobio priliku da prisustvujem prvom međunarodnom seminaru koji je održan 2017 . u Banja Luci , gde sam upoznao nekoliko kolega iz republika nekadašnje SFRJ, shvatio sam da za nastavnika istorije postoji mnogo prilika za usavršavanje . Imate izbor. Možete da idete u školu, predajete, ispitujete i ocenjujete decu i tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz godine u godinu. Ili da se potrudite i više angažujete u projektima, prisustvujete svim mogućim seminarima o Holokaustu i drugim temama iz istorije, pa da se posle nekoliko godina vide rezultati rada.

Posle prvog seminara sam saznao za projekat u kojem je moguće učestvovati. To je bio projekat u kome učenici prolaze kroz seminar o Holokaustu i životu Ane Frank.

Nakon toga učenici su postavili izložbu i kao vršnjački edukatori vodili drugove iz škole, ali i druge posetioce kroz izložbu. Tu postavku posetilo je više od hiljadu posetilaca .

-        Poslednje dve godine sam zahvaljujući malom grantu organizacije TOLI (The Olga Lengyel Institute), uspeo da učenike Tehničke škole „Ub“ vodim u edukativnu turu na Staro Sajmište i Spomen park „Jajinci“ i Spomen park „Šumarice“. Učenici žele da dobiju priliku da učestvuju u zanimljivim projektima i da nauče nešto novož, kaže za naš Portal profesor Nikola Grahovac.

 Učenice Tehničke škole „Ub“ su učestvovali u Euroclio projektima o Klimatskim promenama i Rodnoj ravnopravnosti (snimile su dva kratka dokumentarna filma ).

-        Znam da veliki broj kolega učestvuje u aktivnostima,  koji podstiču učenike da se više angažuju. Znam da ima mnogo učenika kojima je dosadno, šta god da predajete i gledaju u telefone, ali verujem da će se učenici potruditi, ako se i vi potrudite i date im šansu da nauče nešto novo i drugačije, smatra ovaj mladi istoričar i pedagog.

Slađana Glišić

„Projekat "Lajkuj zdanje za znanje“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”