Sutra se u pravoslavnim domovima širom Srbije obeležava Đurđevdan, slava posvećena Svetom Georgiju, jedna od najzastupljenijih i najpoštovanijih krsnih slava u srpskom narodu.

Ovaj praznik u narodnoj tradiciji označava granicu između zime i proleća, pa se često kaže da Đurđevdan „otvara godinu“ kada je reč o prirodnom ciklusu i poljskim radovima. Zbog toga je od davnina povezan sa običajima koji slave buđenje prirode, zdravlje i novi početak.

Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste pletenje venaca od prolećnog cveća i lekovitog bilja, koji se stavljaju na kuće, kapije i štale, kao simbol zaštite i blagostanja. U mnogim krajevima zadržao se i običaj jutarnjeg umivanja rosom, za koju se veruje da donosi zdravlje i svežinu tokom cele godine.

Za porodice koje slave Đurđevdan, dan je obeležen okupljanjem oko slavske trpeze, uz lomljenje slavskog kolača, žito i sveću. Slava predstavlja trenutak porodičnog okupljanja, ali i priliku da se podseti na tradiciju i vrednosti koje se prenose sa kolena na koleno.

Đurđevdan se u narodu doživljava i kao praznik radosti, prirode i nove životne snage, zbog čega zauzima posebno mesto u srpskoj kulturi i običajima.