Peco Risteski iz Vranja, predsednik skupštine Udruženja građana makedonske nacionalne zajednice Pčinjskog okruga „Goce Delčev“, neko je ko se decenijama zalaže za očuvanje indentiteta, nasleđa, jezika i kulture makedonske nacionalne manjine na jugu Srbije i šire. Pored toga on je i član Naconalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Republici Srbiji. Razgovarali smo u prijatnom ambijentu prostora udruženja „Goce Delčev“ u Vranju.

Kako je došlo do osnivanja Udruženja koje će okupiti Makedonce na jugu Srbije?

Davne 2005. godine na praznik Sveta Tri Jerarha formirano je naše udruženje pod nazivom „Goce Delčev“. Tada jedna mala grupa, nekoliko njih, okupila je zainteresovane i tako iz dana u dan bilo nas je sve više. Prvi predsednik koji je formirao udruženje je pokojna Verka Džuvarević, profesorka istorije. Ona je bila jedan od vodećih rukovodilaca u samom našem udruženju.

S obzirom da ste Vi deo Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji kakva je saradnja udruženja sa Savetom?

Naše udruženje jedno je od 23 u Republici Srbiji. Kruna našeg organizovanja, svih makedonskih zajednica je Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine, jedan od 23 saveta koliko ih ima u Srbiji. On okuplja nas, manja udruženja po okruzima, tako da je ovde u Pčinjskom okrugu prema strategiji, jedan okrug – jedno udruženje za razliku od nekih drugih okruga u Srbiji gde postoje više udruženja u tom okrugu, u tom gradu itd. Period koji je iza nas odlikuje se izvanrednom saradnjom sa Nacionalnim savetom. U tom Savetu ja sam u četvrtom mandatu, prethodnih 12 godina, koje su veoma bitne za moj doprinos odavde, promocija našeg udruženja, naše makedonske zajednice, projektnih aktivnosti koje radimo, koje nam odobrava nacionalni savet i podržava nas u tim aktivnostima.

Kroz projekne aktivnosti promovišete jezik, kulturu i nasleđe Makedonaca kao i udruženje. Koji su trenutno projekti kroz koje negujete identitet makedonske nacionalne manjine?

Krenuo bih od onoga što je naš brend, a što drugi nemaju. Jedan od naša dva velika bredna su duhovno – turistička putovanja kojih ukupno imamo 24 do sada. Okupljamo naše članove i prijatelje iz okruga i vodimo na jednodnevno, dvodnevno ili višednevno putovanje u neki grad, neko sveto mesto, da se družimo i obiđemo ono što je vezano za to mesto. U Srbiji smo obišli osam svetih mesta, izdvojio bih manastir Žiča, Đunis Sveti Roman a ima ih dosta. U Makedoniji smo dosta putovanja proveli i obišli dosta svetih mesta gde bih izdvojio manastir Sveti Jovan Bigorski, Joakim Osogovski, Sveti Naum u Ohridu. Na pragu smo organizacije puta u manastir koji je za vreme svog života počeo da podiže Toše Proeski – Kruševo. Tamo ćemo putovati aprila, maja s akcentom na delo i lik Tošeta Proeskog.

Kada je reč o projektnim aktivnostima redovno pratimo sve institucije i do sada smo imali puno odobrenih i realizovanih projekata. Grad Vranje nam skoro redovno na svim konkursima odobrava projekte iz dela humanog karaktera, gde organizujemo dobrovoljno davanje krvi, četiri takvih smo imali, jednom godišnje obično na praznik. Tada pokušavamo da povežemo pokidane niti. Setimo se za vreme bombardovanja kada je mnogo Makedonaca dolazilo autobusima da da krv i to je ono što pokušavamo da oživimo i hvala Gradu što u tom delu nas je prepoznao.

Sledeće oblast je kultura. Tu su Dani makedonske kulture ili vezano za promociju sličnosti nošnje i svega toga što povezuje dva bratska naroda, to su nam projekti u kojima nas isto Grad prepoznaje. Ekologija je bila u nekoliko navrata. Jedan projekat traje za razliku od svih koji imaju određeni period, to je „Čep po čep da ulepšaš nekome život“. Svi građani mogu da doprinesu i ubace čepove tu ispred naših prostorija. Mi ih posle dajemo JKP Komradu da ih dalje plsiraju. Mi bismo voleli da na nekoliko mesta postavimo u gradu za prikupljanje čepova i da postoji komisija da se prikupljeni novac dodeljuje određenim licima sa posebnim potrebama.

Republika Srbija nam je odobrila krajem godine projekat „Gocevi dani“ po kome nosimo i ime Goceta Delčeva. To je manifestacija koja traje tri mesec, od dana rađanja Goceta Delčeva 4. februara pa sve do 4. maja kada je tragično poginuo. U konkursu obuhvatamo život i delo Goceta Delčeva gde uključujemo predškolksko obrazovanje, osnovne i srednje škole. Lica sa poteškoćama u razvoju sa nam takođe posebna kategorija. Rade se tri oblasti, jedna je izrada portreta Goceta Delčev, druga je pisanje teksta sastava vezano za njegove citate kojih je imao dosta jer je bio učitelj i dosta je ostavio toga za sobom i treća je izrada kratkog filma u trajanju do 5 minuta.

Imamo niz drugih projekata koje nam odobrava Nacionalni savet. Imamo kroz informisanje, veoma bitna stavka. To je televizijska emisija „Info Mak“ bila je ranije na svim televizijama međutim sada imamo „Makedonsku razglednicu“ koja ide na makedonskom jeziku sa puno dešavanja vezanih za makedonsku zajednicu u Srbiji.

Pomenuli ste grad Vranje, kakva je saradnja kako biste je opisali?

Ja bih poželeo svima i to uvek ističem o tome ću govoriti i  Kavadarcima na skupu, o doprinosu Grada koji nas ovde prepoznaje kao manjinu i pomaže nam. Poželeo bih svakom drugom gradu i svakoj makedonskoj zajednici da ima takvu saradnju. Imamo i dosta Makedononaca, mada tu podele nema, koji su na rukovodećim mestima, koji su obrazovani i doprinose u svim oblastima. Mi doprinosimo svim manifestacijama, Vi se sećate bili ste prisutni letos kada smo učestovali na prezentaciji tradicionalnih jela na Danima Vranja. Mladi su pripremili uz pomoć majki, tetki i ostalih jela iz Makedonije. Mi imamo taj Forum mladih u udruženju i zaista je bilo prelepo. Grad nam je prošle godine povodom Dana grada dodelio najviše javno priznanje „31. januar“. Imamo i još jedno od Grada koje smo dobili mnogo ranije. To je specijalna povelja.

Čime se naročito ponosite kada je reč o Udruženju?

Jedan od segmenata jeste uključivanje mladih. Mi koji vodimo udruženje smo ljudi u godinama i veliko interesovanje je mladih kroz edukativne radionice koje sprovodimo i ono što je naš brend jeste pomoć za studiranje u Makedoniji. Status Vladinog studenta gde dobijaju pripadnici po poreklu iz Makedonije, gde se upisuje svake godine po 50 studenata na teret države, gde su deca rasterećena prijemnog ispita, imaju dom, imaju mesečnu nadoknadu. Puno je dece koja nam se posle vrate, najviše se vraćaju lekari imamo negde sedam – osam mladih lekara. Takođe nekoliko njih sa Muzičke akademije. Na to smo najviše ponosni jer mlade uključujemo i dajemo im priliku da budu sa nama.

Kakvi su podaci poslednjeg popisa?

Od velike brojke preko 200.000 koliko smo bili, sada na zadnjem popisu koji je urađen je negde oko 22.000. Brojka je mnogo mnogo pala. A što se tiče Makedonaca u Pčinjskom okrugu brojka je negde oko 350 koji su se izjasnili. Ranije smo imali oko 1.040. Da li ljudi nisu želeli da se izjasne ili kako su se izjašnjavali, ne znamo. Međutim, ono što je bitno i što zakon Republike Srbije dozvoljava je da postoji posebni birački spisak Makedonaca gde mogu da se upišu i druge nacionalnosti u taj posebni birački spisak. Tu smo u porastu i trenutno imamo 1.060 upisanih na teritoriji grada Vranja. To nam je veoma potrebno radi izbora koje imamo u Nacionalnom savetu. Svaki od njih može da bude biran ili da bira. To je nama od velikog značaja.

Za kraj našeg razgovora da li izdvajate neku diplomatsku posetu?

Puno toga je bilo. Ja sam zaboravio u našim brendovima naše Makedonske večeri. To je skup svih aktivnosti koje radimo na kraju godine i gde određenim institucijama i licima uručujemo blagodarnice – zahvalnice. Najviše naše priznanje je zlatna plaketa. Ove godine sa ponosom smo dve zlatne plakete dodelili, jednu ambasadi Republike Makedonije u Republici Srbiji, konkretno Nikoli Tupančeskom koji je ambasador, inače on je bio dekan pravnog fakulteta i ministar pravde u Makedoniji jedna kompletna ličnost koja je mnogo uradila za unapređenje odnosa dveju zemalja. Zahvaljujem se i Gradu što uvek organizuje prijem kada je Makedonsko veče. Agencija za iseleništvo je veoma važna i vezana je celokupnu dijasporu na čijem je čelu Goran Angelov i njemu smo uručili isto priznanje. Česti gosti su nam i sa Univerziteta Sveti Kirilo i Metodije u Skoplju sa kojima imamo saradnju. Ukupno 18 Makedonskih večeri je bilo do sada.

Peco Risteski je na kraju pokazao i ceo prostor udruženja i ko su bili svi prethodni predsednici, uz želju da opet dođemo i to uskoro, na slavu Sveta Tri Jerarha koju proslavljaju.

Foto: portal Koštana