Danas Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Vasilija Ostroškog, svetitelja i čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, koji je mesto hodočašća za vernike svih religija. Ostroška isposnica, smatra se mestom isceljenja i spasenja od bolesti i nedaća.

Osim praznika Svetog Vasilija, dani sabora u Ostrogu uključuju Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogorodice. Tokom ovih dana, manastir Ostrog okuplja deset do dvadeset hiljada pobožnih poklonika, verujući da će, uz Božiju milost, otići zdravi dušom i telom.

Prema predanju, Sveti Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u selu Mrkonjci, u Popovom polju, a kršten je kao Stojan Jovanović. Odrastao je u pobožnoj porodici, od malih nogu usmeravajući se na post i molitvu, razvijajući duboku veru i smirenost. Zbog straha od danka u krvi, roditelji su ga u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu, gde je njegov stric bio iguman.

Nakon zamonašenja u manastiru Tvrdoš, dobio je ime Vasilije, inspirisan životom i podvigama svetog Vasilija Velikog. Ubrzo je stekao đakonski i sveštenički čin, a kasnije je postao arhimandrit, započinjući putovanja ka centrima pravoslavne vere. Tokom svojih putovanja, obnavljao je hramove i narodne škole.

Sveti Vasilije je tokom svog hodočašća govorio o stradanju naroda u Hercegovini i agresiji turske propagande. U manastiru Hilandar je proveo najviše vremena, a 1638. godine je hirotonisan za mitropolita. Iako je bio mlad, njegov uzvišeni duh i skroman život omogućili su mu da postane episkop.

Usprkos stalnoj opasnosti od Turaka i progonstvu, Sveti Vasilije je ostao predan svojoj veri i narodu. Njegova svežnja i hrabrost ostale su trajna inspiracija za sve pravoslavne vernike, a proslava njegovog dana podseća nas na važnost vere i posvećenosti.