Уб је градско насеље у Србији које административно припада општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2002. било је 6018 становника (према попису из 1991. било је 5797 становника).

Прве људске заједнице формиране на подручју данашње општине Уб, према историјским траговима и траговима људске цивилизације који су откривени у данашњим насељима Трлић, Калиновац, Бргуле и другим, потичу још из времена Винчанске културе, дакле у периоду око 5.000 година пре нове ере. У насељу Чучуге и данас постоје трагови из бронзаног доба.

По писаним траговима место Уб је смештено између села Гуњевац и Совљак, а најреалнија је легенда о постанку имена овог места, она која говори да сама реч "УБ" значи "место", од латинске речи "урб". Према старословенским легендама, место је настало у време владавине кнеза Коцеља, а име је добило по његовом брату Славољубу. Временом је од целог имена остало само ”Уб”.

Од културно историјских споменика свакако је најзначајнији црква - манастир у селу Докмир који потиче из XВ века. Прецизнија истраживања указују да је манастир обновљен 1415. године, тако да се сматра да манастир потиче из ранијег периода. Сестринство манастира чине монахиње манастира Житомислић, које су побегле од ратних страхота.

Често се поред пута налазе поједини споменици из ранијег или новог доба. У селу Новаци налази се Белег са спомеником где је сахрањен неки заслужни Тамнавац, који се истакао у борби против Турака. У Бргулама је била такозвана Маџарска Чаршија до Радљева на Плоштаници, на месту где су Поповића кућа. То је обрадиво поље у коме су се плугом и мотиком нашли многи предмети од гвожђа, оружје и алат. Доста је и црквина у овој области, тако да се поред њих и данас врше верска чинодејства или одржавају сабори. Помиње се да је постојао католички манастир у Лисом Пољу.

У неким селима је према народном предању и историји, било бојева између разних непријатетљских војски. У Првом и Другом српском устанку било је неколико ратних попришта на територији наше општине. Тако је 4. априла 1806. била једна битка на Авали у Чучугама, где је Јаков Ненадовић дочекао и потукао Џору Османа, турског војсковођу.