Љиг је градско насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 3226 становника.

Љиг се налази у западном делу Шумадије. На око 8 километара јужно од Љига је планина Рајац а 27 километара југоисточно планина Рудник. Кроз Љиг протиче истоимена река Љиг дужине 48,9 км, која је уједно и највећа притока реке Колубаре.

Забележена историја Љига почиње 1911, када је саграђена железничка пруга између Лајковца и Горњег Милановца. Међутим, у рушевинама манастира Ваведење је пронађен саркофаг који потиче из 15. века, за које се верује да припада српским деспотима Стефану Бранковићу или Ђурђу Бранковићу. Према легенди, Ђурђева жена Јерина је такође сахрањена овде.

Најраније помене имена Љиг се могу пронаћи у 17. веку у записима Евлије Челебије, који је описао "ЛИГмехри" (реку Љиг) која извире из Кара Дага у селу Ба и улива се у реку Колубару код Ваљева. Ниједно насеље у овом подручју није било познато Аустријанцима када су окупирали Србију од 1717. до 1739. Ипак, до 1818. оближње насеље Гукош је имало 50 домова.

Железничка станица је саграђена 1917. близу данашњег центра Љига. Током Првог светског рата, у овом крају је вођена Колубарска битка. Споменик 1300 каплара, посвећен овој бици, подигнут је на планини Рајац.

Љиг се одвојио од Гукоша 1919, када је проглашен за варошицу а до 1930 су подигнути школа, дом здравља и црква. Пре тога, становници Љига су ишли у цркву у Моравце.