Сеча кнезова и борба за ослобођење од вишевековног турског ропства значили су почетак рађања слободне Србије.

Поспешила је народну побуну сеча кнезова и виђенијих Срба у фебруару 1804. године и усмерила ток историје ка стварању модерне српске државе. У документима се помиње да је погубљено између 50 и чак стотину педесет народних главара. По имену, данас је познато је тридесетак.

"Најпознатији од њих су ваљевски кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. Њих су Турци на превару ухватили и извели на обалу Колубаре. Ту су их посекли. Широкој јавности је општепозната прича о сечи кнезова на мосту. Међутим, онај ко најбоље зна где је била сеча кнезова и о томе писао је Прота Матеја Ненадовић, син посеченог кнеза Алексе Ненадовића. Он је лепо написао да су кнезови посечени на пољици, на ливадици 80 хвати ниже моста", објашњава др Владимир Кривошејев, историчар Народног музеја у Ваљеву.

Кнезови Нахије ваљевске Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, пред погубљење били су заточени у Муселимовом конаку, подигнутом у 18. веку у Ваљеву. То је најстарија овдашња сачувана зграда.

Главе кнезова са губилишта ту су и вратили и јавно изложили. Бранковчани су главу Алексе Ненадовића кришом однели у Бранковину, где је сахрањен као и други знаменити Ненадовићи. Кнез Илија Бирчанин почива у порти манастира Ћелије надомак Ваљева.