Сутра се у православним домовима широм Србије обележава Ђурђевдан, слава посвећена Светом Георгију, једна од најзаступљенијих и најпоштованијих крсних слава у српском народу.

Овај празник у народној традицији означава границу између зиме и пролећа, па се често каже да Ђурђевдан „отвара годину“ када је реч о природном циклусу и пољским радовима. Због тога је од давнина повезан са обичајима који славе буђење природе, здравље и нови почетак.

Један од најраспрострањенијих обичаја јесте плетење венаца од пролећног цвећа и лековитог биља, који се стављају на куће, капије и штале, као симбол заштите и благостања. У многим крајевима задржао се и обичај јутарњег умивања росом, за коју се верује да доноси здравље и свежину током целе године.

За породице које славе Ђурђевдан, дан је обележен окупљањем око славске трпезе, уз ломљење славског колача, жито и свећу. Слава представља тренутак породичног окупљања, али и прилику да се подсети на традицију и вредности које се преносе са колена на колено.

Ђурђевдан се у народу доживљава и као празник радости, природе и нове животне снаге, због чега заузима посебно место у српској култури и обичајима.